Poreklo
Poreklo ove rase još nije potpuno utvrđeno. Najverovatnije je da potiče od bengalskog braka, rase koja je nestala, a koja je bila poznata u Engleskoj u 18. veku.
Naziv rase
Naziv rase potiče po oblasti Dalmacija, gde je veoma gajena i korišćena kao glasnik u toku Balkanskog rata. U Engleskoj, deca su ovog psa nazivala „Plum Pudding Dog“ zbog karakterističnih mrlja po telu. U vreme diližansi nazvan je „pas za kočije“, jer je bio ovlašćeni pratilac takvih kola, a kasnije u Americi je bio i član posade vatrogasnih kola, pa i maskota čitave korporacije. Pojavom automobila, ova rasa je bila na putu da nestane, ali je film Volta Diznija „101 dalmatinac“ snimljen 1959. godine doprineo njenoj popularizaciji i održanju.
Odlike rase
Mužjak je visok 0,55 - 0,61, a ženka 0,50 - 0,58 m. Dostižu masu od 22 do 25 kilograma. Grudni koš je dubok i ne previše širok, leđa snažna, a slabine istaknute. Krsta su jaka i izvijaju se u blagi luk. Rep je debeo u korenu i stanjuje se prema vrhu, malo je savijen i nije postavljen ni previsoko ni prenisko. Prednji udovi su pravi, a zadnji zaobljeni. Glava je sa ravnom lobanjom, a njuška, koja je dugačka i jaka, nikada nije šiljata, a vrh joj je crn ili smeđ što zavisi od mrlja na telu. Mrlje su inače crne ili boje džigerice i treba da imaju jasne konture i da budu pravilno raspoređene po telu. Dlaka, koja je u osnovi bela, je kratka, oštra, gusta, glatka i sjajna. Oči su okrugle, živahne i sjajne, a uši su postavljene prilično visoko. Vrat je dugačak i bez podgušnjaka.
Narav
Dalmatinac je umiljat, veran, živahan, veseo i osećajan. Odlikuju ga i snaga, izdržljivost i brzina i moguće ga je obučiti za lov, ali i za pratnju slepih osoba.
Razmnožavanje
Ženka je veoma plodna i donosi na svet mladunce koji su potpuno beli. Mrlje se pojavljuju dvanaestog dana po rođenju.
Poreklo ove rase još nije potpuno utvrđeno. Najverovatnije je da potiče od bengalskog braka, rase koja je nestala, a koja je bila poznata u Engleskoj u 18. veku.
Naziv rase
Naziv rase potiče po oblasti Dalmacija, gde je veoma gajena i korišćena kao glasnik u toku Balkanskog rata. U Engleskoj, deca su ovog psa nazivala „Plum Pudding Dog“ zbog karakterističnih mrlja po telu. U vreme diližansi nazvan je „pas za kočije“, jer je bio ovlašćeni pratilac takvih kola, a kasnije u Americi je bio i član posade vatrogasnih kola, pa i maskota čitave korporacije. Pojavom automobila, ova rasa je bila na putu da nestane, ali je film Volta Diznija „101 dalmatinac“ snimljen 1959. godine doprineo njenoj popularizaciji i održanju.
Odlike rase
Mužjak je visok 0,55 - 0,61, a ženka 0,50 - 0,58 m. Dostižu masu od 22 do 25 kilograma. Grudni koš je dubok i ne previše širok, leđa snažna, a slabine istaknute. Krsta su jaka i izvijaju se u blagi luk. Rep je debeo u korenu i stanjuje se prema vrhu, malo je savijen i nije postavljen ni previsoko ni prenisko. Prednji udovi su pravi, a zadnji zaobljeni. Glava je sa ravnom lobanjom, a njuška, koja je dugačka i jaka, nikada nije šiljata, a vrh joj je crn ili smeđ što zavisi od mrlja na telu. Mrlje su inače crne ili boje džigerice i treba da imaju jasne konture i da budu pravilno raspoređene po telu. Dlaka, koja je u osnovi bela, je kratka, oštra, gusta, glatka i sjajna. Oči su okrugle, živahne i sjajne, a uši su postavljene prilično visoko. Vrat je dugačak i bez podgušnjaka.
Narav
Dalmatinac je umiljat, veran, živahan, veseo i osećajan. Odlikuju ga i snaga, izdržljivost i brzina i moguće ga je obučiti za lov, ali i za pratnju slepih osoba.
Razmnožavanje
Ženka je veoma plodna i donosi na svet mladunce koji su potpuno beli. Mrlje se pojavljuju dvanaestog dana po rođenju.
